20. maj je u svetu posvećen pčelama i pčelarstvu.

U Njujorku 2017. godine su Ujedinjene nacije jednoglasno podržale Odluku o uvođenju Svetskog dana pčela. Za datum je izabran dan rođenja slovenačkog zoologa Antoana Janša (20. maj 1734. godine) koji se smatra jednim od pionira savremenog pčelarstva i najvećim stručnjakom za pčele u to vreme. Bio je veoma poznat i priznat u svetu, a Marija Terezija ga je imenovala na dvoru za svog učitelja pčelarstva.

Takođe, maj je mesec u kome na severnoj polulopti priroda uveliko cveta, a na južnoj polulopti je tada jesen – kada se prikupljaju proizvodi pčela i počinje sezona meda.

Pčele su jedan od indikatora bezbedne životne sredine. Zadužene su za oprašivanje tri četvrtine svih biljnih vrsta i od njihovog rada zavisi skoro trećina proizvedene hrane na svetu. One nam obezbeđuju veoma kvalitetnu hranu poput meda i matičnog mleča ali i proizvodnju drugih proizvoda kao što su pčelinji otrov, pčelinji vosak i propolis.

Kao takve – igraju veliku ulogu u poljoprivredi. Biljke koje zavise od oprašivanja predstavljaju veliki izvor prihoda za poljoprivrednike, i to pre svega manjih i porodičnih domaćinstava. Njihovim radom su zapravo obezbeđena radna mesta i primanja velikog broja ljudi na zemlji.

Poslednjih godina, ovi insekti su sve ugroženiji. Svetski savez za očuvanje prirode (IUCN) u svom izveštaju navodi da je skoro 10% pred izumiranjem, 5% je ugroženo, a za skoro 60% vrsta nemamo podatke. Primećen je i drastičan pad oprašivača u celom svetu, dok sa druge strane rastu potrebe za oprašivanjem. Zbog toga je ljudska civilizacija u potrazi za novim načinima i metodama za oprašivanjem.

Osim problema sa maticama, različitih virusnih i bakterijskih oboljenja, naglo nestajanje pčelinjih paša i velika brzina urbanizacije još jedan su od razloga odumiranja pčela. Sve su brojnije monokulture i nove, invazivnije tehnologije prerade travnjaka kao i ogromna upotreba proizvoda za zaštitu biljaka.

Ne treba zaboraviti da sve ovo dovodi i do stvaranja novih štetočina koje se takođe zbog svih ovih problema još brže šire po svetu. To znači da očuvanjem pčela radimo i na očuvanju ravnoteže u prirodi i biodiverziteta.

Njihov opstanak zavisi od čiste vode, nezagađenig vazduha i sveopšteg stanja životne sredine. Zato je potrebno da na problemu na različitim nivoima rade država, organicije pa i pojedinci kako bi ove vrste mogle da obavljaju jedan od najvažnijih procesa na zemlji.

Albert Einstein je izjavio: ,,Ako nestanu pčele, za 4 godine nestaće i ljudi.’’ Hajde da zajedno ne dozvolimo izumiranje ovih najvažnijih bića na zemlji.

Pozivamo Vas da na današnji dan pogledate naše prethodne objave na sajtu i pratite naš dalji rad. Posadite cveće i drveće koje bi bilo korisno za ove insekte, a u slučaju da se bavite poljoprivredom nastojite da izbegavate pesticide.

Ova male promene mogu dovesti do velikih rezultata!