Pčele spadaju u vrstu insekata koji prepoznaju boje. Međutim, one nisu u mogućnosti da vidi čitav deo vidljivog spektra (360-780nm) već samo određene boje ili nijanse.
Danas ćemo Vam predstaviti zašto je bojenje košnica važno za pčelinja drušva, kao i kako je najbolje izvršiti ovaj proces.
Tim naučnika iz Australije je otkrio da ovi insekti imaju visoko efikasni vizuelni sistem i da tajna leži u njegovoj građi. Čulo vida se sastoji iz dva složena oka na prednjoj strani kao i tri prosta oka koja se nalaze na vrhu njihove glave. Složene oči im služe posmatranje dalekih predmeta i omogućavaju pogled u svim pravcima. Proste oči su zadužene za jasniju sliku na manjim daljinama kao i razlikovanje ambijentalnog svetla. Ovo praktično znači da stimulisanjem receptora u oba tipa oka pčele mogu da dobiju informacije o orijentaciji u prostoru.
Kao što je već napomenuto, pčele nisu u stanju da razliku sve boje, ali su u stanju da raspoznaju belu, žutu i plavu boju. Crvena i zelena boja nisu na tom spisku jer ih one vide kao različite nijanse crne. Upravo ovo pčelari treba da iskoriste kao prednost i ofarbaju svoje košnice u neku od ovih boja.
Međutim, čak i pri odabiru nijansa treba biti obazriv. Uvek je bolje izabrati svetlije nijanse zbog manjeg koeficijenta apsorpcije sunčeve energije. To će omogućiti da se košnice u letnjem periodu ne pregrevaju. Dugo se smatralo obrnuto – da košnice treba da budu obojene u tamnije nijanse ali je kasnije dokazano da se pčele mnogo lakše i uspešnije bore protiv hladnoće nego od vrućine.
Najčešće korišćen materijal za proizvodnju košnica je drvo koje je zdravo i kvalitetno i koje pre bilo kakve obrade treba da bude dobro osušeno. Preporučuje se da premazi za impregmentaciju budu na bazi vode jer se brže suše i nemaju neprijatne mirise. Prilikom samog bojenja ne treba koristiti lakove jer drvo nije u stanju da diše te dolazi do stvaranja vlage u košnicama. Ovo treba izbeći jer vlaga dovodi do bržeg truljenja drveća a farba se ljušti. Birajte boje na bazi ulja ili vode.
Najbolji period farbanja je rano proleće ili kasna jesen na temperaturi do 10 stepeni. Imajte na umu da vlažnost vazduha ipak ne treba da bude velika, te izbegavajte farbanje posle ili tokom kišnih dana kako takođe ne bi došlo do pojava vlage. Ofarbane košnice treba ostaviti na otvorenom da bi se osušile, i to u hladu zbog sporijeg sušenja i boljeg upijanja boje. Po sušenju, proces možete ponoviti dva do tri puta. Nemojte preterivati kako ne bi došlo do stvaranja predebelog sloja premaza koji zbog sakupljanja i širenja drveta može dovesti do pucanja.
Na Vama ostaje koju ćete boju iskoristiti prilikom farbanja svih košnica. One mogu biti istobojne ali iznad leta treba označiti određenu boju, koja je vidljiva pčelama, u obliku kruga ili linije. Preporučuje se ipak da košnice budu raspoređene naizmenično po pitanju redosleda boja kako bi društvo prilikom izlaska i vraćanja u košnice imalo što bolju orijentaciju.
Ponovno farbanje košnice zavisi od mnogo faktora. Jedan od njih je klima područija na kome se nalazite. Drugi je kvalitet drveta koje je korišćeno prilikom izrada košnica kao i da li ste i kako prethodno odradili farbanje košnica. Još jedan bitan faktor je i položaj pčelinjaka o kome smo već pisali. Ako je drvo kvalitetno, i već farbano ali su vremenski uticaji bili izuzetno nepovoljni ili nije izabrana dobra pozicija pčelinjaka – ponovno farbanje ćete morati da izvršite nakon nekoliko godina.
Preporučujemo Vam da pratite sve svoje košnice, beleži redovno sve promene u svom pčelarskom dnevniku i ukoliko postoje neki problemi, potrudite se da ih što pre rešite uz osvrt da to bude što manji stres pčelama.
