Pčelarstvo podrazumeva veliku raznovrrsnost pčelinje paše, koja se iz godine u godinu sve više menja a poneka i nestaje. Ovaj problem vrlo često uslovljava pčelare na stalnu selidbu društva, što svakako za pčele predstavlja stres a za pčelara veliku obavezu. Kako biljne medonosne vrste ne cvetaju sve u isto vreme, već kontinuirano od kraja februara do početka oktobra, veoma je važno na početku izabrati dobru lokaciju za pčelinjak.
Biljke letnje paše cvetaju od kraja juna pa neke sve do početka septembra. Najznačajnije su suncokret, beli i konjski bosiljak, heljda, zlatošipka, detelina kao i razni drugi korovi. Od gajenih biljaka veoma su važne tikve, lubenice i krastavci.
Suncokret (Helianthus annuus) se gaji na velikim površinama te predstavlja jednu od glavnih pčelinjih paša. Suncokretovi cvetovi pčelama pružaju znatne količine nektara i polena i traju relativno dugo, do 25 dana, nekada ako su povoljni uslovi – i duže! Međutim, tokom kišovitog, vetrovitog i hladnog vremena, suncokret proizvodi smolu koja je lepljive konzistencije na koju se često lepe noge i krila pčela. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto pčelari sa manjim društvima izgevaju ovu pašu kako ne bi izgubili veliki broj pčela.
Beli bosiljak (Stachys annua) je samonikla korovska biljka koja cveta sve do druge polovine avgusta. Cvetovi bele boje luče nektare najbolje po mirnom i toplom vremenu ili za vreme jutarnje rose. Ova biljka se vrlo često zbog neznanja ljudi često čupa i još češće pali iako su prinosi meda od nje izvanredni! Ipak, uspeva u Vojvodini oko kanala i puteva i pokazalo se da na njemu pčele vrlo dobro prezimljavaju.
Konjski bosiljak (Mentha longifolia) je vrsta koja uspeva na vlažnim terenima ali ga često srećemo po livadama, pored puteva i na neobrađenom zemljištu. Poseduje sitne, ljubičaste cvetove koji se grupišu duž stabla i cveta tokom jula i avgusta. Po lepom i toplom vremenu pčele preko celog dana u masama posećuju ovu biljku i prikupljaju znatne količine nektara.
Heljda (Polygonum fagopyrum) je u poslednje vreme postala jedna od glavnih žitarica koje zamenjuju pšenicu u ljudskoj ishrani. Ova jednogodišnja biljka, poreklom iz Azije, ima grozdaste cvasti roze ili zelene boje. U nižim područijima cveta tokom druge polovine jula, a u višim regionima tek u drugoj polovini avgusta. Najbolji prinos ipak daje tokom vrelih letnjih dana sa povremenom kišom. Med ove biljke ima veoma specifičan ukus i vodenkastiju strukturu od ostalih medova na koje smo navikli. Ipak, ova vrsta meda je veoma tražena na zapadu i dostiže veliku cenu.
Zlatošipka (Solidago virga aurea) je višegodišnja biljka koju obično uviđamo pored kanala, reka i močvara. Sa cvetovima zlatnožute boje, gupisane u grozdaste cvasti, cveta u drugoj polovini avgusta, pa sve do prve nedelje septembra. Period cvetanje ove biljke je veoma važan jer je baš tada u mnogim krajevima naše zemlje pčelinja paša najsiromašnija.
Detelina (Trifolium sp) je odlična medonosna biljka čiji je nektar uglavnom bezbojan, aromatičan i sa visokim procentom šećera. Prinos nektara i polena ove biljke u mnogome zavisi od uslova sredine jer su im potrebni velika vlaga i visoke temperature što se vezuje za period kraj jula i tokom meseca avgusta.
Livadska paša traje dugo i iz nje se mogu dobiti znatne količine meda. Ako je paša dobra, nateraće maticu da polaže jaja, a pčele da neguju legla što će poboljšati razvoj društva za narednu sezonu. Pametnim iskorišćavanjem pomoćne, tihe paše tokom tog perioda godine može da dovede do povećanja legla u košnici i to bez prehranjivanja!
