Jedno od prvih i veoma važnih pitanja koje svaki pčelar pre početka bilo kakvog bavljenja pčelarstvom treba sebi da postavi jeste: ,,Koji je najbolji tip košnice za moje potrebe?’’ Upoznavanje sa osnovnim pojmovima i opremom koja bila Vam bila potrebna kako bi ste se bavili ovom delatnosti je od velikog značaja i ponekad može biti presudan faktor za zdravo pčelinje društvo.
U našoj zemlji postoji veliki broj tipova košnica, što ponekad mladim pčelarima može da zada velike glavobolje, obeshrabri ih i zbuni. Mi smo u ovoj objavili želeli da Vam predstavimo neke osnovne tipove košnica, ali preporučujemo da ih i Vi sami adaptirate shodno Vašim potrebama i prinosima.
Dadan-Blatova (DB) košnice sa jednim telom, visinom od 31 cm koje služi kao plodište i dva polunastavka od 15 cm koja služe za smeštanje viška meda su jedne od popularnijih tipova košnica kod pčelara naših prostora. Standardne DB košnice imaju 10 ramova, ali postoje i tipovi sa 12 ramova koje se sada sve češće koriste. Najveća prednost ove košnice je dubok ram koji ostavlja mnogo prostora za razvijanje legla i deponovanje polenovog praha i meda te je idealan za prezimljavanje. Ovaj tip košnice je pogodan za početnike.
Langstrot-Rutova (LR) košnica je standard u pčelarstu i preko 75% košnica na svetu je ovog tipa. Takođe je jedan od tipova sa preko 90 podtipova. Sastoji se od 3 jednaka nastavka visine 24 cm i rama visine 23 cm i dužine satonoše 48 cm. Sa 3 nastavka od koja možete koristiti i samo dva – ovaj tip daje najveću proizvodnju meda.
Fararova košnica je tip košnice sa jednakim nastavcima koji mogu biti plodišni ili medišni. Broj ramova varira (od 10 do 12) sa nastavcima visine od 15 do 20 cm i plodištem od dva dela između kojih se nalazi ceo nastavak satnih osnova ili prazno saće – kako bi se sprečilo rojenje. Veliki plus ove košnice u odnosu na neke druge tipove je posedovanje plićeg nastavka te pčele mogu brže da okupiraju dodatne nastavke.
Pološka košnica je tip koji se najčešće kod nas sreće u Vojvodini. Plodište i medište se nalaze jedno pored drugog i odvojeni su matičnom rešetkom. Sadrže između 18 i 20 dubokih ramova veličine 42×47 do 30×40 cm, nekad i veće. Ovaj tip košnica je pogodan za držanje dva ili više društva koja se mogu spojiti pred pašu i preporučuje se početnicima i pčelarima u starijim godinama. Iako se u njima saće lakše izvlači, glavni ograničavajući faktor je zapremina i mogućnost rada samo sa pojedinačnim ramom.
Alberti-Žnideršičev sistem košnice je nastao modifikacijom Alberti košnica. Ovaj tip se najčešće koristi u pokretnim ili nepokretnim pčelarskim paviljonima te je pogodan za selidbe. Dva podtipa postoje: AŽ grom i AŽ standard. Plodišni i medišni deo je razdvojen matičnom rešetkom a broj ramova se kreće od 10 do 11 po košnici. Zapremina ovih košnica je ograničena pa pčele u ovim uslovima dobijaju nagone za prirodnim rojenjem te može doći do manjeg prinosa.
Bez obzira za koji ste se tip košnice odlučili, veoma je važno da sve košnice u jednom pčelinjaku budu iste vrste! Gledajte da one čine dobar dom pčelama i da bude konstruisane tako da se u njima mogu obavljati različite operacije koje zahteva moderno pčelarstvo.
