Sa završetkom septembra dolaze nam hladniji i vlažniji dan što nam svakako najavaljuje zimski period. Ovo je dobar trenutak za pčelare da razmišljaju o pripremi pčela za prezimljavanje. U našim geoekološkim uslovima priprema pčela za prezimljavanje počinje završetkom poslednje paše, kada pčele izbacuju trutove, što se obično podudara sa periodom avgusta i septembra u zavisnosti od vremeskih prilika odnosno neprilika.
Najnovija praksa je da pčele krajem leta a početkom jeseni obavezno treba prehraniti sa deset do petnaest litala sirupa iako je možda slučaj da u tom trenutku ima dovoljno meda u gnezdima. Neophodno je da se višak prirodnog meda (do 20kg) oduzme pčelama odnosno iscedi kako bi se pčele kada im se saće vrati prehranile sirupom do potrebne ukupne količine hrane. Ovim postupkom se postiže da matice s jeseni ležu sve veći broj jaja te će pčelinje društo ući u proces prezimljavanja sa većim brojem radilica a ujedno će i hrana koja je predađena od šećernog sirupa koji je dodat biti skladištena u ćelije saća iz koje se izroji poslednje jesenje leglo.
Dobro je poznato da su pčele koje izlaze iz jesenjeg legla spremnije za zimovanje od pčela letnjeg legla. Morfološki su naprednije jer imaju bolje razvijene podždrelne žlezde i dodatno masno tkivo što im pruže dodatnu zaštitu i zalihe proteina i masti. Ovakva građa im obezbeđuje život tokom nekoliko meseci hladne zime.
Hranu za prezimljavanje ukoliko je potrebno možete dopuniti i kasnije tokom pozne jeseni i zime dodajući čvrstu hranu za pčele, kada u gnezdu nema legla.
Još jedna bitna stvar je blagovremeno sužavanje gnezda. U zavisnosti od tipa košnice ovo se postiže na različite načine. U Dadan-Blatovoj košnici uklanja se polumedište te pčele provode zimske dane u plodištu. U Langstrot-Rutovoj košnici je potrebno ukloniti medište i ostaviti pčele da zimuju u dva tela koja čine plodište ali voditi računa da se u saću koje se nalazi u gornjem telu bude više meda nego što je to slučaj u donjem telu. Kod poloških košnica treba suziti pomoću pregradnih dasaka na broj okvira koji pčele u to vreme gusto posedaju, savetuje se do 12 normalnih ovira.
Nakon prehrane i sužavanja gnezda česta je praksa pčelara utopljavanje, koje je u našim uslovima veoma poželjno a često i neophodno za dobro prezimljavanje pčela. Nastavljače košnica pokriti materijalnom koji će biti postavljen na poklopnoj dasci, dok je u pološkim gnezdima neophodno utopliti i sa strane, do spoljnih pregradnih dasaka. Različite vrste materijala se koriste u ove shvrhe: novine, stiropor, justučići ispunjeni kudeljom ili šupljikavi materijal od plastičnih masa.
Bez obzira na utopljavanje, košnice je s vremena na vreme dobro provetriti i zadržati ih tako. Ovo se obično savetuje preko zime na toplom i sunčanom danu, ali ne pri veoma niskim temperaturama.
Mnogi pčelari greše prilikom uklanjanja snega sa košnica. Sneg nije potrebno sklanjati jer će se time pčelinje društvo uznemiriti. Sneg je odličan izolator i sprečava mraz i vetar da dopre do samih košnica. Naravno, prilikom otpljavanja snega i toplijih dana dobro ga je ukloniti kako ne bi došlo do pojave vlage i buđi u košnicama.
Kako biste uživali u prolećnim plodovima Vašeg društvam neohodno je obezbediti normalno zimovanje pčela tako što ćete obezbediti sve navedene činjenice u ovom tekstu. Savetujemo i konsultacije sa drugim, iskusnijim pčelarima jer je uloga pčelara i tehnika za prezimljavanje veoma važna.
