Rojenje pčela je proces u kome se u proseku polovina pčela zajedno sa starom maticom odvoji od postojeće kolonije kako bi formiralo novu koloniju. Ovo je oblik vegetativnog razmnožavanja – podela dobro razvijene pčelinje zajednice na dve: jedan deo pčela sa starom maticom nalazi novi dom a ostatak pčela sa novom maticom ostaje da bistvuje u starom staništu.
Rojenje je sasvim prirodna pojava pčela jer se kod njih javlja nagon kako bi se omogućilo širenje i opstanak društva kroz dugi niz generacija. Potreba za rojenjem se obično javlja kada je u košnici veliki broj pčela što se preklapa sa periodom glavne paše ili tokom nje. Međutim, neće svaka pojava većeg broja pčela predstavljati potrebu pčela za rojenje. Ako se na vreme obezbede povoljni uslovi za normalan tok društva – do rojenja neće doći.
Smatra se da je glavni faktor upravo nedovoljni prostor u košnicama, međutim i pored obezbeđivanja adekvatnog prostora, i drugi faktori mogu pokrenuti roj pčela. Neki od faktora su: genetički (nasledni faktori), starost matice kao i vremenske prilike. Tokom toplih perioda ventilacija unutar košnica zna da da bude veoma loša, pogovoto u košnicama sa nastavcima. Zbog neposrednog izlaganja toplom vremenu i suncu dolazi i do povećavanja temperature unutar košnice i insolacije. Kišni periodi sprečava izlazak pčela izletnica na pašu i onemogućava pčelama da obavljaju svoj rad van košnica. To dovodi do smanjenja prinosa nektara, polaganja jaja i razvoja legla.
Ipak, kada se pojavi potreba za rojenje, društvo želi da proizvede novu maticu i to čini izgradnjom matičnjaka. Matičnjak je prvi znak rojenja i pojavljuje se po ivicama saća ramova sa leglom. Pčelinje društvo potom prisiljava staru maticu da u matične ćelije polaže jaja – da bi se iznegovala nova matica. Oko 7 dana pre izvođenja nove matice pčele u košnici postaju uznemirene dok radilice koje će izaći sa rojem uzimaju najveći obrok u životu.
Tek nastali roj se naziva roj ,,prvenac’’ i on izlazi iz košnice u periodu od 10h do 14h, sa pikom oko podneva i to obično veoma užurbano i sa dosta buke. U retkim slučajevima, tokom sparnog vremena, roj se može pojaviti rano ujutru oko 7 časova ili kasno uveče oko 17 časova. Prvi roj se sastoji od polovine pčela radilica, nekoliko stotina trutova i po njihovom napuštanju, poslednja izlazi stara matica. Nakon 7 do 8 dana pošto ,,prvenac’’ napusti košnicu, moguće je iz ostatka društva da se izroji još jedan roj – ,,drugenac’’, koji je upola manji u odnosu na prvi roj. U retkim slučajevima kroz tri dana moguća je pojava i ,,trećenca’’ te se rojenje pčela nastavlja do veoma malog broja pčela.
,,Prvenac’’ ne leti daleko od matične košnice već se zakači uglavnom na prvom zgodnom mestu. To može biti neka grana, zid, stub, list, automobil, štap, grm ili neka druga košnica, stena ili čamac – mogućnosti su različite a sve češće se viđaju u urbanim sredinama u banderama. Jednom kada se spusti, roj pčela radilica će okružiti novu podlogu i formirati pokretnu masu pčela u vidu ,,grozda’’ koja traje nekoliko časova.
Ovaj kratak period je idealno vreme za delovanje pčelara da udomi roj koji ako se to ne desi, vrlo brzo prelazi u novo prirodno stanište koje pronalaze pčele izvidnice. Pčele u novoj košnici mogu biti marljive, i veoma brzo izgraditi novo saće a matica će sve intenzivinije polagati jaja. Ipak, imajte na umu da brojnost novog pčelinjaka opada jer će se prve mlade radilice pojaviti tek za 21 dan.
Rojenje pčela, pored priodnog moguće je izazvati i veštačkim putem ukoliko se pčelaru ukaže potreba za to. Njime se ne umanjuje radna sposobnost pčelinjaka niti nagon za sakupljanje hrane. Postoji nekoliko metoda veštačkog izrojavanja: Izrojavanje pomoću nukleusa; ,,Lineburški’’ metod; izrojavanje ,,Peletovom’’ metodom; izrojavanje ,,Semerfordovom’’ metodom; izrojavanje običnom kombinovanom metodom.
Ipak, za mnoge pčelare rojenje se smatra nepoželjnom pojavom savremenog pčelarstva. Kako se može sprečiti pojava rojenja pčela? Pažljivim posmatranjem i urednim vođenjem pčelarskog dnevnika. Ako detaljno pregledate Vaša društva, sigurno ćete na vreme uvideti pojave matičnjaka, koji su kao što smo rekli prvi znaci rojenja. Njihovim odstranjivanjem možete da pokušate sprečavanje rojenja i time obezbediti svom pčelinjem društvu nastavak normalnog funkcionisanja.
