Verovatno ste čuli dobru staru rečenicu da svaki dan po ustajanju treba uzeti jednu kašičicu (i to drvenu!) meda. Čovek je od davnina upoznat sa medom jer ga je koristio kao hranu mnogo pre pojave pčelarstva kao delatnosti. Međutim, razvitkom društva – počela je i proizvodnja meda i to u različite svrhe. U nastavku teksta saznajte zašto med, i još neki drugi pčelinji proizvodi, spadaju u najlekovitije i hranjive prirodne proizvode, zašto su toliko traženi i gde ih sve možemo upotrebiti.
Iako nisu registrovani kao lekovi, poznato je da se med, matični mleč i propolis najčešće koriste u ishrani za jačanje prirodnog imuniteta organizma. Svi ovi proizvodi pokazuju antimikrobno i antibakterijsko svojstvo. Šta to znači? U slučaju infekcije gljivicama ili bakterijama, oni potpomažu našem organizmu da se bori protiv zaraze ili bolesti. Med se često koristi kako bi se uspotavila kontrola dijabetesa u ranim fazama bolesti kao i za razne probleme sa sistemom organa za varenje. Poboljšava peristaltiku creva, i upotrebljava se za lečenje oboljenja jetre i bubrega. Neki ljudi ga koristi i u borbi protiv nesanice. U periodu proleća i jeseni, pomaže pacijentima u borbi sa respiratornim infekcijama a odličan je i kao preparat za dezinfekciju rana i opekotina te pomaže zarastanje istih.
Med se koristi i u proizvodnji vina, likera i alkoholnih ali i bezalkoholnih napitaka. Jedan od najpoznatijih napitaka je alkoholni medeni napitak – medovina ili medovača, koja se dobija alkoholnom fermentacijom meda.
Poslastičarskim proizvodim kao prirodni zaslađivač daje ne samo slatkoću već i karakterističnu aromu te oni poprimaju bolji ukus i strukturu u poređenju sa nekim drugim proizvodima koji sadrže veštačke šećere. Moguće je napraviti veliki broj kompota i slatka od dunje, brusnice ili mešanog voća sa medom.
Njegova svojstva se široko koriste i u kozmetici jer je bogat antioksidansima koji su zaduženi za obnavljanje ćelija kože. Velike koncentracije vitamina A koji med poseduje se koriste u mnogobrojnim kremama koje služe da podmlade kožu, čine je hidriranom i svežom i utiče na hiperpigmentaciju bilo da je ona posledica izlaganja suncu ili starosti.
Pored meda, u kozmetici je čest sastojak i pčelinji vosak. On predstavlja prirodni konzervans, formira tanak film koji ostaje na koži i time je štiti od spoljašnjih faktora poput vetra, hladnoće, prljavštine i raznih drugih slobodnih radikala i čestica iz vazduha. Takođe sprečava gubitak hidratacije i isušivanje a pomaže pri održavanju vlažnosti i normalne pH vrednosti. Omogućava koži da diše i ne zatvara pore a obzirom da je prirodni sastojak, ne ugrožava životnu sredinu za razliku od nekih drugih hemijskih sastojaka koji takođe mogu da budu u sastavu preparata.
Nije retkost da se med, propolis ili pčelinji vosak pojave u sastavu preparata za kosu. Međutim, prirodni i organski med ima najveću efikasnost. Preporučuje se stavljanje meda na krajeve kose kako bi se sprečilo dodatno pucanje krajeva od češljanja, vetra, hladnoće ,.. On će kreirati barijeru i štititi je ali će i kosu načiniti mekšom i sjajnijom.
Nema sumnje da svi ovi proizvodi iskazuju visok stepen koristi za čoveka i društo. Ipak treba biti obazriv u tipu i količini meda koji kozumiramo jer je kod nekih ljudi, u veoma malom procentu, zapažena i alergija na med te se savetuje pametno i svesno doziranje i meda i drugih pčelinjih proizvoda.
