Vrste roda Varroa su krpelji koji parazitiraju na pčelama i bumbarima i priređuje velike štete pčelinjim društvima. Najpoznatija vrsta je V. destructor koja je preneta iz jugoistočne Azije. Ona se proširila i na zapad gde parazitira na najpoznatijoj vrsti medonosnih pčela – Apis melifera.
Ženke roda Varroa su smeđe boje, sa ispupčenom leđnom stranom i telom koje je čitavom svojom dužinom prekriveno dlačicama. Svoj usni aparat, koji je adaptiran za bodenje i sisanje, koriste kako bi se hranile hemolimfom domaćina i tako prezimljavaju na odraslim radilicama. Neprekidno hranjenje malim količinama krvi rezultira pojavom konstantnih ranica na pčelama te tako može doći do infekcije bakterijama i virusa koji su vrlo često mnogo opasniji od samog parazitirajućeg krpelja. Za razliku od ženki, mužjaci su mlečno bele boje i ne hrane se.
Zaražene pčele često odaju znake zaraze kada se pri pokušaju leta kreću u krug, padaju ispred košnica ili puze po travi, a nakon toga brzo uginu.
Tretmani mogu biti biološke ili hemijske prirode, te smo u ovoj objavi želeli da na jednom mestu objedinimo delove neke od metoda.
Narodski tretmani poput belog brašna, šećera u prahu pa čak i eteričnih ulja nekih biljaka su pokazali neke rezulate ali je sve to daleko od prave efikasnosti i ne pruža najbolju zaštitu društvu.
Varroa se može uništiti toplotom na temperaturi od 46 do 48° C. Iako se mnogo koristio u Rusiji, ovaj metod je danas slabije primene i mora izvoditi bez prisustva legla jer pčele umiru na 50°C. Ukoliko koristite ovaj sistem – budite veoma oprezni kako ne biste ostali bez čitavog društva.
Najdelotvornija biološka metoda je upotreba građevinjaka koja pokazuje da se prisustvo Varroe može smanjiti i za do 50%. Slični rezulati se postižu i izdvajanje matice na jedan okvir u kojem će ona proizvoditi leglo i Varroa će biti koncentrisana samo na taj ram.
Postavljanje mrežaste podnjače, koja ujedno služi i za dijagnostiku Varroe, ima uticaj na suzbijanje jer jedan deo otpalih vaoa propada kroz mrežu i nema mogućnost da se vrati nazad na pčele ili leglo.
U poslednjih desetak godine, sve je veća potreba za razvijanjem lekova koji će najbolje zaštiti pčelinja drušva a pritom ne naneti nikakve posledice po same pčele. Od velikog broja lekova, danas se prihvatilo i zadržalo jedva dvadesetak, s tim da ni jedan od njih ne ubija vrste roda Varroa u potpunosti. Ipak, važno je na vreme preduzeti određene mere i krajem jula ili početkom avgusta, kada se svi nastavci sa medom skinu obaviti tretman protiv ovog krpelja.
Kada su u pitanju hemijski tretmani fluvalinat se pokazao kao sredstvo sa čak 99% efikasnosti, pri čemu ne dolazi ni do kakvog negativnog efekta na pčele. Međutim, kao i kod većine hemijskih tretmana, pojavila se rezitetnost jer su vrste roda Varroa mutirale i razvile otpor na ovaj agent. Slična situacije je i sa fenotijazinom i amitrazom.
Amitraz je tretman korišćen u borbi protiv varoe ali se otkrilo da deluje mutageno na neke osobine kod pčela. On se upija u med, polen i vosak a samo jedan tretman nije dovoljan kako bi se postigli efikasni rezulatati. Ponavljanjem više puta uništava se varoa u visokom procentu ali ostavlja velike posledice na biološko i imuno zdravlje pčela i matica te je u zemljama Evropske Unije zabranjen.
U Srbiji je registrovano 6 lekova koji su namenjeni za borbu protiv varoe:
- Apiguard koji se koristi kao gel dva puta u razmaku od dve nedelje i aplicira se u periodu kasnog leta
- Apilife je preparat na bazi etarskih ulja u vidu traka koje se apliciraju četiri puta u razmaku od sedam dana, takođe se koristi u kasno leto
- Furmitom je mravlja kiselina koja uništava varou i u zatvorenim leglima na temperaturi od 14 do 25° C
- Polyvar yellow se stavlja na ulazu u košnice u vidu štapića nakon vrcanja meda; tretman traje najmanje 9 nedelja
U novije vreme se dosta preporučuju mravlja i oksalna kiselina. Potopljen karton veličine 20 x 30 x 02 cm u 20 ml 65% mravlje kiseline stavlja se u košnicu u periodu kada ima legla. Ako se odlučite za ovu metodu – budite oprezni da ispunite sledeće uslove kako ne bi došlo do gubitka matice: leto mora biti široko 35 cm i da temperatura spoljašnje sredine ne bide veća od 30° C.
Na osnovu dosadašnjih podataka, tretmani protiv vaoe moraju postati obavezna mera u pčelarstvu. Varoa posle nekoliko godine dovodi do uništenja društva te morate redovno kontrolisati uslove u košnici i uredno voditi pčelarski dnevnik kako biste na vreme reagovali.
